Огласна табла (обавештења, испити...)


Распоред ванредних и допунских испита у јануарско-фебруарском испитном року

Исправљени распоред писаних провера за други класификациони период

Измењени распоред писаних провера за друго тромесечје школске 2018/2019

Пријава испита за ванредне ученике јануар-фебруар 2019

Оглас о давању у закуп школског простора

Прикажи све...

БМК


Корисни линкови







Рачунарство и информатика



Добро дошли!


Желимо вам срећан почетак школске године, пуно креативних и интересантних часова, осмеха, петица...





Правилно седење за рачунаром:

Слепо куцање. Кликните на слику испод:





САЈТ ЗА УЧЕНИКЕ
На сајту РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА можете пронаћи наставно градиво по годинама, термине допунске и додатне наставе за одељења којима предајем, обавештења о такмичењима и секцији...



http://e-ucionica.weebly.com/



Контакт:
ivanaobradovic@sveti-sava.edu.rs
или ми можете послати поруку кликом овде



Отворена врата 2018/19:
У смени са 1. и 3. разредима, када су:
Послеподне,среда 7.час
Преподне,четвртак 4.час






За сва питања, примедбе, сугестије пишите овде:

 dragicagnjatovic@sveti-sava.edu.rs

ЕДМОДО

Од школске 2015/16. године ученици имају могућност да користе друштвену мрежу ЕДМОДО, за учење, израду квизова, решавање домаћих задатака, ... Пошто су деца веома задовољна оваквим начином рада и комуникацијом, и ове школске године настављамо са коришћењем ЕДМОДА. (кликни на слику испод)





10 сајтова где свако може да научи програмирање
15 free games that will help you learn how to code




Контакт:

Отворена врата:
  • Непарна смена иде пре подне, парна поподне:_ петак, 13:05 - 13:50
  • Парна смена иде пре подне, непарна поподне:_ петак, 14:00 - 14:45

Допунска настава:

1. разред:
  • пре подне: уторак, 14:00 - 14:45
  • пoподне: _ уторак, 13:05 - 13:50
4. разред:
  • пре подне: понедељак, 14:00 - 14:45
  • пoподне: _ понедељак, 13:05 - 13:50



1. разред:

4. разред:





Занимљиво:

Ми живимо у доба дигитализације. Број дигиталних уређаја, система и апликација који тренутно утичу на наше животе је све већи и већи. Сама реч „дигитално“ асоцира на рачунар и јасно је да описује уређај модерне технологије, али каква је то технологија, шта је алтернатива дигиталној обради сигнала и како је до дигитализације уопште дошло?

Кликните на слику



Бил Гејтс за мање од 2 минута сјајно објашњава IF наредбу:


а Mарк петље:


Домаћи задатак :)
одгледати следеће филмове:

Добродошли!



Школска 2018/19

Одељења: Примена рачунара: I8, Рачунарство и информатика: I1, I2 [2. група], III2, III5, III6, III7

Контакт: nenadzdravkovic@sveti-sava.edu.rs

Отворена врата: среда, пре подне 5.час, после подне 3.час

Допунска: III разред: среда 8.час (после подневна смена), I разред: уторак 8. час (после подневна смена). Напомена: ученици заинтересовани за додатну наставу могу такође да дођу у овим терминима.

Материјал за ученике (pdf линк):
Увод у програмирање, део I {3. разред}
Програмирање задаци, део I {3. разред}
Програмирање задаци, део II {3. разред}
Основи информатике {1. разред}
Хардвер / Софтвер {1. разред}

Тест линкови
Информатика 1. разред - Тест бр.1 - 1. група
Информатика 1. разред - Тест бр.1 - 2. група
Информатика 1. разред - Тест бр.1 - 3. група
Информатика 1. разред - Тест бр.2 - 1. група
Информатика 1. разред - Тест бр.2 - 2. група
Примена рачунара - Тест бр.1 - 1. група
Примена рачунара - Тест бр.1 - 2. група
Примена рачунара - Тест бр.2 - 1. група
Примена рачунара - Тест бр.2 - 2. група
Информатика 3. разред - 1. група
Информатика 3. разред - 2. група

Последње ажурирање странице: 13.1.2019

Добродошли на моју страницу!


Овде можете да се информишете о томе шта ја радим и како можете да ме контактирате.



Отворена врата:
-Четвртак
+Кад идемо пре подне 3. час: 9.40 - 10.25
+Кад идемо после подне 5. час: 17.40 - 18.25

-Допунска настава: недеља 16.00-17.00, кабинет информатике.
-Додатна настава: недеља 17.00-18.00, кабинет информатике.

Ако имате било које питање у вези са градивом, начин реализације наставе, домаћим задацима можете ме контактирати на:domaci.zadatak@yahoo.com.

-Водим веб и програмерску секцију. У оквиру секције се бавимо прављењем сајтова и унапређењем нашег сајта. Ове године претежно радимо на веб технологијама (HTML, CSS и Javascript).
Скупљамо се недељом у школи (15.30-18.00). Ако сте заинтересовани да нам се прикључите, јавите ми се да вас додам.



-Администратор сам у школи. Трудим се да омогућим запосленима и ученицима неометан рад на школској опреми и веб сајту. Ако имате неки проблем, сугестију, критику можете ме контактирати на:administrator@sveti-sava.edu.rs.

-Играм кошарку у екипи наставника која редовно побеђује екипу ученике на Дан школе ;)


Испитна питања из Рачунарства и информатике за ученике I године


Основи информатике


1. Информација и информатика
2. Јединице за мерење количине информација и бинарни бројевни систем
3. Представљање слика у рачунару
4. Представљање звука у рачунару
5. Кодирање карактера, кодне шеме
6. Развој информационих технологија

Архитектура рачунарског система


1. Архитектура рачунарског система
2. Врсте меморије рачунара
3. Структура и принцип рада рачунара
4. Матична плоча
5. Процесор
6. Магистрала
7. Улазно-излазне јединице
8. Утицај компоненти на перформансе рачунара

Програмска подршка рачунара


1. Оперативни систем
2. Системски и апликативни софтвер. Верзије и модификације програма
3. Дистрибуција програмских производа. Заштита права на интелектуалну својину
4. Програмска подршка рачунара

Oперативни системи са графичким интерфејсом


1. Основни елементи графичког интерфејса ОС-а
2. Датотека и основне операције над њом
3. Архивирање датотека. Каталог
4. Основна подешавања ОС-а

Текст-процесор


1. Унос текста и измене, претраживање и замена ниске карактера
2. Окружење MS Word-а и подешавања
3. Листе
4. Табеле, форматирање табела
5. Слике
6. Математичке формуле
7. Фусноте и ендноте, садржај
8. Форматирање странице
9. Форматирање пасуса
10. Стилови

Увод у мрежне информационе технологије


1. Појам и врста рачунарских мрежа
2. Мрежни хардвер и софтвер

Интернет


1. Шта је интернет, добављачи интернета и технологије приступа интернету
2. Веб и појмови на веб-у

Слајд презентације


1. Радно окружење, креирање слајдова и рад са њима
2. Убацивање текста и нетекста на слајд
3. Подешавање изгледа слајда
4. Интерактивност и анимацije


Испитна питања из Рачунарства и информатике за ученике II године


COREL DRAW


1. Основни појмови о програмима за обраду цртежа.
2. Пројектовање цртежа. Припрема за цртање.
3. Цртање основних графичких елемената.
4. Објекти. Рад са графичким елементима. Слојеви (нивои).
5. Трансформације објеката.
6. Обликовање линија SHAPE TOOL
7. Коришћење текста у графичком окружењу.
8. Израда различитих цртежа

COREL PHOTO PAINT


9. Основни појмови о програмима за обраду слика
10. Основни формати слика (BMP, JPG,…).
11. Библиотеке готових слика.
12. Основна обрада слика.

MУЛТИМЕДИЈА


13. Звук. Основни формати записа звука ( WAV, MP3, MIDI, ... )
14. Програми за репродукцију звучних записа
15. Аудио и видео формати ( AVI, MPEG, MOV, ... )
16. Програми за репродукцију видео записа
17. Програм за монтажу видео записа (комбинација слике, видеа и звука)
18. Постављање видео записа на веб

EXCEL


19. Основни појмови о програмима за рад са табелама.
20. Уношење података у табелу.
21. Писање бројева и датума у EXCEL-у
22. Врсте података у EXCEL-у
23. Форматирање табеле.
24. Адресе ћелија. Референце. Имена.
25. Формуле.
26. Функције.
27. Сортирање и филтрирање.
28. Аутоматско уношење серија података.
29. Графичко представљање података. Креирање графикона. Измене у графикону.
30. Претходни преглед табеле и графикона. Штампање.
31. Текстуалне функције у EXCEL-у
32. Условно израчунавање у EXCEL-у
33. Логичке функције у EXCEL-у
34. Документа са више радних листова
35. Математичке функције у EXCEL-у


Испитна питања из Рачунарства и информатике за ученике III године


1. Структура Delphi програма, додела вредности и аритметички и логички изрази у Delphi-у
2. Типови података у Delphi-у и операције над сваким типом податка
3. Линијске апликације и израда апликације.
4. Гранање у програму. IF наредба. Примена у задацима.
5. Гранање у програму. CASE наредба. Примена у задацима.
6. RadioGroup, CheckBox, RadioButton. Примена у задацима.
7. ListBox и ComboBox, GroupBox и Panel. Примена у задацима.
8. FOR циклус. Примена у задацима.
9. WHILE наредба. Примена у задацима.
10. REPEAT наредба. Примена у задацима.
11. Нестандардни типови података.
12. Функције, опис и позив. Примена у задацима
13. Процедуре, опис и позив. Примена у задацима.
14. Локалне и глобалне променљиве. Примена у задацима
15. Класа и метода класе. Методе
16. Низовни тип, учитавање и приказивање низова
17. Једнодимензионални низови. Примена у задацима.
18. Дводимензионални низови. Примена у задацима.
19. WITH наредба. Примена у задацима
20. String Grid контрола. Примена у задацима.
21. WITH наредба. Примена у задацима
22. Алгоритми сортирања
23. Текстуалне датотеке . Примена у задацима
24. Memo контрола. Примена у задацима


Испитна питања из Рачунарства и информатике за ученике IV године


БАЗЕ ПОДАТАКА


1. Појам базе података (БП) и системи за управљање базама података
2. Информациони системи, веза БП и информационих система
3. Модели БП
4. Релационе БП
5. Основни појмови релационих БП (модел, ентитет, домен, атрибут, релација и др.)
6. Појам кључа БП
7. Шема релационе БП
8. Коришћење унапред креираних БП
9. Планирање једноставних БП
10. Коришћење шаблона за креирање једноставних БП
11. Креирање табела са и без чаробњака
12. Избор типа података и постављање примарног кључа
13. Уношење података у табелу и измена (уређење) поља и слогова у табели
14. Форматирање података у табели
15. Појам релације, креирање релација између табела
16. Опис референтног интегритета
17. Измене релација између табела
18. Креирање форми (образаца) са и без чаробњака
19. Унос података помоћу форми (образаца)
20. Додавање специјалних контрола форми (лист-боксови, комбо-боксови, командна дугмад и др.)
21. Креирање мулти-табеларних форми
22. Тражење информација у табели, сортирање, филтрирање и индексирање
23. Креирање упита (са и без чаробњака) и преглед резултата упита
24. Креирање мулти-табеларних упита

ЛОКАЛНЕ РАЧУНАРСКЕ МРЕЖЕ


1. Појам и предности умрежавања
2. Локалне мреже, формирање и структура
3. Рутери и рутирање
4. Систем доманских имена - DNS
5. Функционисање Интернета и основни Интернет протоколи
6. Карактеристике основних технологија приступа Интернету

ИНТЕРНЕТ ТЕХНОЛОГИЈЕ И ДИЗАЈН ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ НА ИНТЕРНЕТУ


1. Структура презентације на интернету и елементи HTML-a
2. Стилови у HTML-у
3. Софтверски алати за израду презентације на интернету
4. Особине CMS-а, најчешће коришћени CMS портали
5. Статички и динамички веб садржај
6. Клијентске и серверске технологије

  • Дабар - завршено!

    Задаци за вежбу се налазе овде:
    дабар нижи разреди; дабар виши разреди

  • Raf Challenge - завршено!


  • Met mobile challange - завршено!

    1. и 2. место освојили ученици наше школе!

  • Онлајн недеља 2015 - завршено!

  • Bubble cup

  • ФИЛМић






Сајтови ученика 4. разреда!










email danijelacuzovic@sveti-sava.edu.rs

отворена врата
пре подне понедељак после другог часа
после подне петак после седмог часа
допунска настава
после подне понедељак после седмог часа
пре подне четвртак после седмог часа

2. razred

Grafičko predstavljanje podataka:












4. razred

Koncept mreže i umrežavanja

Mrežu čine makar dva računara koja su međusobno povezana kako bi mogli da dele podatke.

Skup međusobno povezanih računara i drugih uređaja naziva se mreža, a koncept povezanih računara koji dele resurse se zove umrežavanje.

Umreženi računari mogu da diele podatke poruke grafiku štampače računarske faks uređaje modeme druge hardverske resurse.

Vrsta mreže, koja pokriva ograničeno područje, poznata je kao lokalno mrežno područje ili lokalana mreža (LAN).
Mreže koje pokrivaju velika područja eng.Wide Area Network, WAN.

Osnovne komponente mreže su:
Mrežne stanice ili hostovi-najčešće računari koji imaju mrežnu karticu(NIC) žičnu ili bežičnu, bežične su najčešće ugrađene u laptopove
Deljene periferne jedinice su uređaji koji su povezani na neku od mrežnih stanica da bi ih koristile druge mrežne stanice
Mrežni uređaji su habovi i svičevi. Habovi su uređaji koji sve poruke koje stignu na njega šalju računarima u mreži, zatim računar koji prepozna svoju adresu prima poruku, a drugi računari je ignorišu. Svičevi su inteligentniji uređaji koji imaju u sebi tabelu adresa uređaja koji su na njega povezani, i poruke šalje tačno na određenu adresu. Mreže se međusobno povezuju na ruter.
Prenosni medijumi su kablovi ili bežična veza. Kablovi mogu biti sa upredenim paricama(UTP) sa priključkom RJ-45, koaksijalni kablovi sa BNC priključkom, optički kablovi velike brzine koji sadrže staklena vlakna kroz koja se podaci prenose putem svetlosnih impulsa i postoji bežično povezivanje putem radio-talasa.
Topologija mreže može biti magistrala, prsten, zvezda i hibridna mreža.

Eternet je način rada mreže u kom podaci putuju od jednog prema svim ostalim računarima. Svi računari koji ne prepoznaju svoju adresu ignorišu podatke, a računar koji prepozna svoju adresu prima podatke, i šalje izveštaj o prijemu računaru koji je poslao podatke.

Svaki uređaj u mreži ima svoju jedinstvenu MAC adresu koja se dodeljuje uređaju u fabrici.
MAC adresa se prepoznaje po dvanaest cifara heksadekadnog oblika u parovima, razdvojenih.Na primer 00-1B-44-11-3A-B7, 00-A0-C9-14-C8-28

Kroz mrežu kada teče komunikacija i razmena podataka i fajlova, fajl se razbija na pakete koji moraju da poštuju pravila koji se zovu TCP/IP protokoli. Paketi se sastoje od adrese odredišta, adrese pošiljaoca, broj paketa, polja za potvrdu ispravnosti prispeća, formata poruke, samih podataka i načina kodiranja podataka.

Više lokalnih mreža povezuje se ruterom. MAC adresa jeste jedinstvena adresa uređaja, ali u složenim mrežama uvode se logičke adrese IP adrese uređaja. IP adrese uređaja su četiri broja razdvojenih tačkom, za koja se odvaja 4 bajta. Na primer 192.168.1.1.
192.0.2.255
203.0.113.255


Ruteri za organizaciju i preusmeravanje saobraćaja koriste IP adrese. Ruteri imaju u sebi ARP tabelu i po toj tabeli koristeći ARP protokol da bi pretvorili IP adresu u MAC adresu

Internet

Internet servisi: www, email.

WWW je nastao 90tih godina prošlog veka, radi na principu nelinearnog teksta koji se sastoji od hiperteksta, slike, zvuka. kod WWW postoje hiperlinkovi koji služe kao uvod u drugi dokument. Protokol koji mora da se poštuje za prenos hiperteksta je HTTP. WWW je kolekcija posebno kreiranih stranica grupisanih u sajtove na serverima. Svaka lokacija na vebu ima svoju adresu-URL. URL se sastoji od http://www.mg.edu.rs/sr/skolovanje/izuzetni-maturski-radovi

mg.edu.rs je naziv servera koji čuva podatke, u ovom slučaju naziv domena Ovo je u stvari i simolička adresa računara na kome se nalazi sajt, da se ne bi pamtio IP računara pamti se simbolička adresa. Simbolička adresa se sastoji od imena, na primer firme, zatim organizacionog domena, na primer com, org, mil, gov, edu. i nastavka za državu rs, fr, ca itd. Na primer bbc.co.uk

u gornjem primeru sr/skolovanje/ folder sa podfolderom na kojem se čuva stranica
izuzetni-maturski-radovi veb stranica-dokument

(DNS je internet servis koji prevodi simboličke adrese servera u IP adrese )

(IP adresa
Kako se računari prepoznaju na mreži

Svaki računar na mreži ima jedinstvenu IP adresu.
Numerička IP adresa računara se sastoji od četiri broja od 0 do 255 razdvojenih tačkama
primer IP adrese :193.33.123.211
Numeričke IP adrese su pogodne za korišćenje na računarima ali nisu pogodne za pamćenje od strane korisnika računara,Iz tog razloga se svakoj IP adresi dodeljuje simbolička IP adresa .

Struktura SIMBOLIČKE adrese; Ime.poddomen.domen
Domen je skup mreža i računara na internetu koji se nalaze pod istom administrativnom kontrolom i održavanjem
Primer:pera.tf.bor.ac.rs
rs označava da se računar nalazi u Srbiji
ac označava da se radi o akademskoj instituciji koja se nalazi u boru /bor/ na tehničkom fakultetu/tf/ a ime računara je pera
rs je domen, ac.rs se nazivaju poddomeni domena rs,bor.ac.rs je poddomen za ac.rs i sl.

Neki domeni:
edu akademske institucije
com komercijalne organizacije
gov vladine organizacije
mil vojne organizacije
org ostale organizacije
Veza između simboličke i numeričke adrese se ostvaruje preko DNS servisa.DNS servis pretvara simboličku u numeričku adesu i obrnuto)


(Default Gateway je podrazumevani izlaz iz lokalne mreže na internet, obično ruter)

Email poštuje SMTP protokol za slanje i IMAP i POP3 za primanje pisama.

Za prenos fajlova mora se poštovati FTP.

Bežične tačke pristupa internetu Access Point

TCP/IP protokol ima svoje slojeve: aplikacioni sloj, transportni sloj, internet sloj, pristup mreži.

TCP ima zadatak da rastavi podatke na pakete i obeleži ih rednim brojem. Na odrdištu TCP proverava da li su svi paketi stigli, ako nisu traži da se ponovo pošalju i onda ih sastavlja po rednom broju u poruku kakva je bila na početku.

IP protokol ima zadatak da pakete prosledi do odredišta, paketi mogu putovati različitim putevim i brzinama.

IP šema adresiranja i DNS

IP adresa je funkcionalno podeljena u dva dela, prvi deo definiše mrežu dok drugi definiše uređaj
na primer u adresi 192.168.200.3 imamo situaciju da deo 192.168.200 definiše mrežu a 3 mrežnu stanicu odnosno računar ili uređaj. Tako da je mrežna maska za ovu mrežu 255.255.255.0.

IP adrese su podeljenje u 5 klasa

Klasa A u prvom oktetu je broj 0-127 za specijalne namene
Klasa B u prvom oktetu počinju sa 10, od 128 do 191 za univerzitete i svetske korporacije
Klasa C u prvom oktetu počinju sa 192-223 za preduzeća, škole i ustanove
Klase D i E u prvom oktetu 224-255 za druge upotrebe

Načini pristupa internetu
ADSL, internet signali putuju zajedno sa telefonskim signalima samo koriste različite frekvencije, razdelnik deli signale telefonske od internetskih

Kablovski internet, internet signali putuju zajedno sa tv signalima samo koriste različite frekvencije, razdelnik deli signale tv od internetskih

Bežični internet ovde postoji Access Point AP -pristupna tačka direktno povezana na internet. AP je radio-predajnik i prijemnik koji koristi frekvenciju radio-talasa. Obično su AP ruteri. Drugi bežični čvorovi-stanice imaju takođe predajnik i prijemnik, to mogu biti mrežne kartice sa antenom, USB antenski dodatak ili druge ugrađene radio-komponente. Računar emituje radio-signal, tj zahtev da vidi da li ima neke AP u dometu. Ako AP prepozna zahtev šalje potvrdu. Od dva AP računar će koristiti onaj koji ima jači signal.

Mobilna telefonija

Ćelije su prečnika 2-10 km.Ćelijski predajnici koriste radio-frekvencijudodeljenu mobilnom operateru. Susedne ćelije koriste različite frekvencije da se ne bi preprletali razgovori. Svaka ćelija je okružena sa sedam drugih ćelija i ima svoju baznu stanicu BS. Sve bazne stanice su vezane za mobilnu telefonsku centralu MTC. Osoba kad uključi mobilni telefon traži SIC sistemski identifikacioni kod od bazne stanice, zatim registracioni zahtev od MTC i pristupa mreži. Kad se telefon kreće prema obodu ćelije i telefonski signal nove ćelije postane jači od signala tekuće ćelije, bazne stanice i MTC prebacuju frekvenciju koju koristi telefon na frekvenciju susedne ćelije.


Web strana je fajl pisan u HTML-u, koji je namenjen za World Wide Web i za prikaz u web browser-u. Skup web sreana koje se nalaze na istoj internet lokaciji je web sajt.
Postoje statički i dinamički sajtovi.
Statički sajtovi ne menjaju svoj sadržaj, jednom ih pravi programer i oni se čitaju kao novine. Pišu se na jeziku HTML ili CSS
Kod dinamičkih sajtova podaci se preuzimaju iz nekih baza podataka, tako da, ako dodje do promene u bazi pdataka, kada korisnik pristupi sajtu dobija ažurirane podatke, promenjene sa novim podacima. Takvi primeri su i društvene mreže. Da bi sajt bio dinamički mora se pisati na nekom serverskom jeziku kao što su PHP i ASP.

Ukoliko korisnik može aktivno da učestvuje na stranici sajta, da menja izgled ili unosi neke podatke, delimično ili potpuno promeni sadržaj web strane, za takve sajtove se kaže da su interaktivni i pišu se na nekom od klijentskih jezika kao što je Java script.

Web pregledači-web browser

ima zadatak da reguliše komunikaciju i razmenu podataka sa web serverom i grafički realizuje jezik. On upitu zahtev udaljenoj web lokaciji na kojoj se nalazi strana koju želimo da posetimo, zatim nam se šalje HTML kod web strane, zatim nam web browser grafički predstavlja web stranu, koju vidimo ispred sebe.
Primeri browsera su Chrome, Internet Explorer, Opera

Hosting

Hosting je usluga internet provajdera da iznajmljuju svoj prostor na hard disku i odrade druge operacije sa bazom podataka i tehnički podrže sajt. Na taj način naš web sajt postaje dostupan na internetu.

Web Server

Web server je skup progarama za hostovanje web sajtova, da bi postali dostupni na internetu. Web server se instalira na računaru koji ima statičku, neptomenljivu IP adresu. On mora da prihvata HTTP zahteve i da na njih odgovara, da nadje i pripremi željeni dokument, i pošalje ga korisniku, koji kroz web browser vidi celokupnu web stranu. Najpopularniji web serveri su Apache, Microsoft IIS, i Igor Sysoev.


Pretraživači interneta-search engine

Pretraživači interneta rade tako što koriste programe Spiders koji stalno listaju internet. kada dodju do neke nove stranice, indeksiraju je i njen sadržaj smeštaju u svoju bazu podataka, obradjuju sadržaj i odredjuju najrelevantnije odnosno ključne reči za sajt. Pretraživači stalno pune svoju bazu podataka i kada nešto tražimo, oni najpre pretraže svoju bazu podataka i daju nam listing sajtova.Najpoznatiji pravi pretraživač je Google.


Slika: UPREDENE PARICE UTP:





SLIKA: SPLITER ZA ADSL

SLIKA: OPTIČKI KABL

SLIKA:MREŽNA KARTICA

SLIKA:KOAKSIJALNI KABL

SLIKA:KABLOVSKI SPLITER

SLIKA: KABLOVSKI INTERNET

SLIKA: ADSL INTERNET

SLIKA: ĆELIJE MOBILNE TELEFONIJE SA BAZNOM STANICOM I ANTENOM U CENTRU

SLIKA:ACCESS POINT


SLIKA: MREŽNA KARTICA



„Гимназија формира интелигенцију и карактер, можда више, снажније, и у неким правцима дубље,
него универзитет;
она је од великог утицаја на дух и моралну вредност будућих интелектуалних нараштаја.
Поред универзитета, од ње највише зависи каква ће се морална и духовна атмосфера развити у држави, какав ће тим добити њена цивилизација, и напослетку да ли ће се успоравати или ометати развијање великих личности, у којима се до највећег степена изражавају особине једног народа.“
- Јован Цвијић


Предметни професори:
Ћузовић Данијела
Ћирић Вукашин
Шабовић Сања
Здравковић Ненад
Драгица Гњатовић
Обрадовић Ивана

Слика школе
Свети Сава
Панел за запослене Гимназија „Свети Сава” © 2017. Сва права задржана. Израда веб сајта Веб секција школе