ФИЛОЗОФИЈА

Бављењем филозофијом учествујемо у расправама о питањима која су мучила човечанство хиљадама година. Она нам даје и храбра и креативна објашњења онога како и зашто мислимо, сазнајемо, посматрамо, понашамо се и волимо. Шта је мудро, шта лепо, а шта добро? И нуди нам одговоре на то ко смо и шта смо. Уосталом, и наши лични и аматерски погледи на свет су базично филозофски – само што не умемо то да елаборирамо. Бар не вешто попут старих и непоновљивих брадатих мајстора. Јер, ако смо сумњичави, ето Хјума или Аристотела када у свему унаоколо видимо неки дубљи узрок, Платона ако верујемо у бесмртну душу и испразност материјалног света, с друге стране, Холбаха, ако нам је све физичко и материјално, а богове и душе сматрамо за измишљотину.
Ако смо оптимисти, увек је ту Лајбниц. Уколико инсистирамо на поштовању државе у којој живимо, Хобс и Хегел. А ако нас мами да живимо у складу са природом, ено Русоа. Маркса ако бисмо најрадије срушили све то и кренули испочетка. А уколико нам је и то бесмислено, Сартра. Коначно, филозофија нуди и практичне вештине из логике и методологије, из правилног закључивања и критичког мишљења.

Зато, одважите се на пут ка откривању света, себе и слободе властитог мишљења јер та слобода се не подразумева, напротив, непоколебљиво је задобијена снагом непролазне љубави према мудрости.

Филозофија је најузбудљивија, најнеизвеснија и најважнија пустоловина људског духа.
Јесте ли спремни на такав изазов?



" Незрелост је немоћ да свој разум употребљавамо без вођства неког другог. За ту незрелост сносимо кривицу када њен узрок не лежи у недостатку разума, већ у недостатку одлучности и храбрости да се њиме служимо без туђег руковођења. Sapere aude! ИМАЈ ХРАБРОСТИ ДА СЕ СЛУЖИШ СОПСТВЕНИМ РАЗУМОМ!"
Имануел Кант


"Човек који у себи нема ни трунке филозофског смисла иде кроз живот затворен у предрасуде настале из здравог разума, из уобичајених веровања свог доба или свог народа...Филозофија одржва живи смисао да се питамо, показујући нам познате ствари у неком непознатом светлу." Бертранд Расел



"Чежња за филозофијом је искра у души која се, када се једном запали, одржава и више не гаси." Платон

"Јасно је, дакле, да је филозофија највиши степен знања. Према томе, филозоф мора да зна не само оно што произлази из принципа него мора знати истину и о самим принципима. Филозофска култура је, дакле, еквивалентна уму удруженом са знањем, као глава свих знања, будући да обухвата најузвишеније објекте знања..."
Аристотел





"Задатак је филозофије да током векова сачува духу његове висине и тиме обезбеди вечно настављање свега што је велико."
Фридрих Ниче



"Пре сваке науке филозофија се појављује тамо где се људи буде. Док се научна сазнања тичу појединих предмета за које ни у ком случају не мора свако да зна, у филозофији је увек у питању целина бића која се тиче човека као човека, истина која, тамо где засветли, потреса дубље него било које научно сазнање."
Карл Јасперс

"Филозофија је увек могућа тек тамо где подрхтава чврсто заснована земља на којој градимо кућу људске културе, где основа која носи досадашње тубивствовање постаје упитна и где ужас пролазности протреса све форме."
Еуген Финк

"Што се размишљање чешће и постојаније њима бави, две ствари испуњавају душу увек новим и све већим дивљењем и страхопоштовањем: звездано небо изнад мене и морални закон у мени."
Имануел Кант


Текст

Текст

ТекстТекстТекстТекст

Ове године ученицима трећег и четвртог разреда филозофију предају:
Ана Кнежевић и Филип Грбић.
Намера нам је да ученицима на занимљив и приступачан начин приближимо учења филозофа и подстакнемо и негујемо слободоумље, радозналост, критичко мишљење, културу дијалога и љубав према знању.

За сва ваша питања и недоумице потражите нас:

anaknezevic@sveti-sava.edu.rs

filipgrbic@sveti-sava.edu.rs

ОТВОРЕНА ВРАТА: непарна смена, четвртак, 6. час пре подне и 2. час после подне, зборница

ДОДАТНА НАСТАВА: четврти разред- уторак, 8. час пре подне
трећи разред- уторак, 7. час преподне

ДЕБАТНИ КЛУБ: уторак, непарна смена, 8. час, пре подне, претчас после подне


Радујемо се новим искуствима, заједничком дружењу и учењу :)

ТекстТекстТекст

“Ја знам само једно, а то је да ништа не знам.” (Scio me nihil scire) Сократ


"Филозофију треба изучавати не због неких коначних одговора на питања која поставља, већ управо због самих питања јер она смањују догматску сигурност која затвара дух за спекулацију, али пре свега зато што величина универзума о којој филозофија контемплира чини и дух великим и способним за то јединство са универзумом, које чини његово највише духовно добро."


"Човек је синтеза бесконачности и коначности, пролазног и вечног, слободе и нужности, укратко: синтеза. Човек је дух. Али шта је дух? Дух је ја. Ја бити, значи конкретно постојати... Ја је у сваком тренутку, у коме јесте, у постојању. Јер ја није стварно ту, већ нешто што треба да постане. Онај ко егзистира стално је у постојању. Стварно егзистентни субјективни мислилац подражава, стално мислећи, своју егзистенцију и преобраћа све своје мишљење у постајање."
С. Кјеркегор


“Јер исто је мишљење и биће” Парменид


"Наш најважнији циљ у животу треба да буде уздизање наше душе. Другим ријечима, напредак наших духовних и моралних моћи: да сваким даном све више просвјећујемо свој дух и сваким даном се осјећамо све више слободним и бољим.” Сократ


"Смрт се нас ништа не тиче, јер док постојимо, смрти нема; а кад смрт дође, онда нас нема јер више ништа не осећамо." Епикур


"Ниједно од свих смртних бића нема природу ни скончања у погубној смрти, него једино постоји мешавина и растављање оног што је било помешано... Двоструку истину ћу ти рећи: час израста оно једно једино из мноштвеног, час опет мноштвено настаје распадањем једног. Двојак је постанак смртних бића, двојак је и нестанак: сједињавање свих природа доводи до рађања, али и до умирања; а оно што је израсло из сједињеног поново се распада на саставне природе. То смењивање никад не престаје. Љубав све сједињује, а мржња све раздваја." Емпедокле

Духовни сан брат је стварне смрти. (Питагора)

"Зато не треба да "будући човек, треба и да мислиш као човек и да се као смртник бавиш само смртним стварима", него човек треба колико год је у његовој моћи да себе учини бесмртним и да све чини да би живео у сагласности са оним што је најбоље у њему. Јер иако је то под аспектом простора нешто малено, ипак је оно по својој моћи и вредности далеко изнад осталог... За човека је то живот испуњен активношћу ума, зато што је то, то јест мишљење, више од свега сам човек. Такав је живот стога и најсрећнији." Аристотел

Да прочитате још лепих мисли посетите следећу страницу: http://mudremisli.net/grcki-filozofi-citati-misli-izreke-poslovice/#ueWiUjzdhBJd9Kud.99

Текст након чијег се клика отвара везаТекст након чијег се клика отвара веза

Корисни линкови:
Википедија
Филозофски факултет у Београду
Кратка историја филозофије
filozofija.net
Институт за филозофију и друштвену теорију
Институт за филозофију и друштвену теорију на Фејсбуку
Српско филозофско друштво
Трећи програм радио Београда
Стенфордска енциклопедија филозофије

Бертранд Расел, Историја западне филозофије, Нова књига, Београд, 2015.
Јустејн Гордер, Софијин свет, Геопоетика, Београд, 2015.
Фредерик Коплстон, Историја филозофије, Дерета, Београд, 2015.